Проф. др МИЛИСАВ КАЛАЈЏИЋ, дипл. маш. инж.
БИОГРАФИЈА
1941 Рођен 31. октобра у Милатовићима, Општина Лучани
1948-60 Завршио основну и осмогодишњу школу и гимназију у Милатовићима, Каони и Чачку;
1964 Дипломирао 11. децембра на Машинском факултету у Београду;
1964-75 Млађи сарадник, сарадник и самостални сарадник у Институту за алатне машине и алате, Београд (данас: ЛОЛА - Институт);
1968/69 Одслужио војни рок;
1971 Одбранио 11. децембра докторску дисертацију на Машинском факултету у Београду под називом "Примена рачунара у динамичкој идентификацији носеће структуре тешке алатне машине";
1968-73 Хонорарни асисстент на предметима Машинска обрада и Машине алатке на Машинском факултету у Београду;
1975-80 Доцент Универзитета у Београду;
1980-87 Ванредни професор Универзитета у Београду;
1987 Биран за редовног професора на Машинском факултету за предмете Технологија машиноградње и Аутоматизација производње.
ПЕДАГОШКА АКТИВНОСТ
1975- Држао наставу из Машинске обраде, Машина алатки, Технологије машиноградње 1 и 2, Технологије машиноградње, Пројектовања носећих структура, Аутоматизације производње, и др. на редовним, ванредним и последипломским студијама на Машинском факултеу у Београду, Новом Саду, Зеници, на Одељењима Машинског факултета у Ужицу, Ваљеву, Краљеву, ВТА-Жарково;
Тренутно је предметни наставник за Технологију машиноградње на додипломским студијама, а на после дипломским студијаме је предметни наставник за предмете Моделирање и анализа динамичких система, Динамика обрадних система, МКЕ – анализа носећих структура обрадних система, Методе пројектовања носећих структура, и др.
1975- Руководилац преко 200 дипломских радова; ментор и члан преко 400 комисија за одбране дипломских радова на машинском факултету у Београду. Ментор 10 магистарских радова и пет докторских дисертација, и члан више десетина комисија за одбрану магистарских радова и докторских дисертација на Машинском факултетима у Београду, Краљеву, Крагујевцу, Нишу, Подгорици и Скопљу и Факулетету техничких наука у Новом Саду.
1981- Председник и/или члан великог броја комисија за избор у сва сарадничка и наставничка звања на свим предхоно набројаним факултетима
1981 Издао уџбеник Техологија машиноградње који је уз прераде и допуне 2002. год. доживео осмо издањe;
1999 Са већом групом сарадника са Катедре издаје Приручник из технологије машинске обраде, који је до 2002. год доживео три издања. И наведени уџбеник и овај приручник се користе на многим школама и факултетима као основна уџбеничка литература.
НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКА АКТИВНОСТ
1965-02 Референц листа – 362 наслова. Од тога: (1) 179 објављеник струлних и научних радова, (2) 157 елабората и других радова ограничене циркулације, и (3) 26 монографија, уџбеника и других књига, рачунајући и поновљена издања.
1965-90 Углавном руководио или учествовао у истраживачким тимовима у реализацији пројеката за: ИЛР-Београд, Првомајка-Загреб, ЛЖТ-Кикинда, Потисје-Ада, Победа-Нови Сад, Мајевица-Бачка Паланка, ХИП-Панчево, ИМР-Београд, ДМБ-Београд, Алатница-Београд, Змај-Београд, Југотурбина-Карловац, Индусрија алата-Требиње, Јелшинград-Бања Лука, Матроз-Сремска Митровица, Жељезара-Никшић, МЗТ_Скопље, ТЕ-Косово, Мегал-Бујановац, МИН-Ниш, Јастребац-Ниш, 14-Октобар-Крушевац, ФВ-Краљево, Слобода-Чачак, Крушик-Ваљево, ПД-Младеновац, Сарлах-Пирот, ПП-Титово Ужице, и др.
Руководилац више пројеката који се изводе у Институту за производно машинство ; посебно дела пројекта савезног пројекта Флексибилна аутоматизација и пројекта Стратегија технолошког развоја индустрије прераде метала, који финансира РЗН СРС и чланице ЈУПИТЕР-а.
1994-98 Руководилац стратешког пројекта који финансира МИНТ Фонд за технолошки развој Србије, под бројем С.5.03.65.293 и називом “Флексибилни технолошки системи и флексибилна аутоматизација у индустрији прераде метала”;
1995-99 Руководилац и координатор интегралног пројекта који финансира МИНТ Србије, Фонд за науку, под бројем 11Е08ПТ1 и називом “Истраживање и освајање метода, технологија и средстава у циљу обезбеђења технолошке независности и конкурентности у машиноградњи”. Овај пројекат уједињује програме и истраживаче са МФ у Београду, МФ у Краљеву, МФ у Нишу, ФТН Нови Сад, ТФ -Чачак, Лола Институт, Институт ИПМ, 14 – Октобар – Крушевац.
2001 Руководилац пројекта који финансира МИНТ MIS 0127, Развој метода аутоматизованог пројектовања обрадних система и процеса,
МЕЂУНАРОДНА АФИРМАЦИЈА
1965-00 Обишао познате универзитете, институте и фабрике у земљама Западе и Источне Европе, СССР-а и Јапана.
Учесник више међународних симпозијума са радовима.
1980-90 Члан-коренсподент ЦИРП-а.
1990 На 40-ој Генералној ансамблеји ЦИРП-а која је одржана у Берлину, биран за редовног члана. ЦИРП је међународна организација са ограниченим чланством где се избор врши према строгим научним критеријумума;
1992-94 Председник извршног одбора Заједнице научно-истраживачких институција производног машинства Југославије;
1994- Непосредни носилац организације Јубиларног 25. Саветовања производног машинства Југославије;
1992- Сазвао и обновио рад ИО и Заједнице институција производног машинства, после прекида рада због неодржаног 23. Саветовања.
1994- Иницијатор и непосредни организатор потписивања редефинисаног Споразума о Заједници институција производног машинства Југославије, који је штампан у књизи ПРЕГЛЕДНИ РЕФЕРАТИ са 25. Саветовања.
ОСТАЛО
1987- Извод из реферата за избор за редовног професора
“... Укупна научноистраживачка проблематика може да се подели на следеће целине:
(i) Истраживање и развој рачунско-експерименталних метода за статистичке и динамичке анализе и пројектовање машинских конструкција.
(ii) Интеграција технолошких и динамичких карактеристика машина алатки чиме се стварају услови за вредновање радне подобности и оптималну експлоатацију обрадних јединица.
(iii) Истраживање у области технологије а посебно у области нових технологија и производа.
(iv) Област флексибилне аутоматизације и роботике.
Највећи број радова обухвата прве три области, док последњих година, користећи богата пројектантско-технолошка знања, све више ради у области нових технологија и флексибилне аутоматизације.
Научноистраживачки рад и остварени резултати у периоду од преко две деценије показују сталну узлазну развојну линију овладавања знањима и стварању нових знања у наведена четири основна правца. Остварени научни резултати у области базних производних рехнологија, пројектовања структура машина и њигово повезивања у интерактиван комплекс омогућује да се изврши подизање укупног технолошког нивоа машина као и самог процеса производње кроз њихову аутоматизацију. Већ радови из седамдесетих година дају елементе за улаз у простор аутоматизације производње, да би се у каснијим радовима остварили значајни резултати у овом правцу који коначно резултирају у прјектовању и извођењу високо аутоматизованих машина за одређену технологију. Проф. Калајџић је висок стручњак у области експеримента, прорачуна и пројектовања што обезбеђује остваривање квалитетних научно - стручних решења за област аутоматизације фабрика.
Посебно се истиче монографски рад “Метод коначних елемената” који представља резултат вишегодишњег рада и остварених високих научних и инжењерских резултата у идентификацији статике и динамике носећих структура. Овоме када се дода књига “Мерна техника у технологији обраде метала резањем” онда се добија потпунија верификација горњих тврдњи...”
1991- Непосредни руководилац организације у
(i) Наставку изградње и завршетку изградње Центра за нове технологије,
(ii) Наставку завршетка опремања лабораторија ЦеНТ-а,
(iii) Обезбеђењу материјалне основе за пријем нових 10 асистената-приправника и асистената на Катедри за производно машинство
(iv) ЈУПИТЕР-конференција,
(v) Наставку и ближем успостављању сарадње са другим факултетима и институтима.
1980- Председник и/или члан жирија за оцену експоната на сајмовима у Београду, Загребу и Новом Саду
Председник и/или члан великог броја комисија за избор у звања на факултетима у Југославији;
1979-81 Продекан Машинског факултета;
1991-93 Председник Савета Машинског Факултета;
1991-01 Шеф Катедре за производно машинство.