|
PREDGOVOR
Nakon uspeha knjige CAD/CAM Sistemi, Prirucnik za vežbe, Pro/ENGINEER® – Prakticna primena iz 2012. godine autor je bio inspirisan da upotrebi dati prirucnik kao bazu za ovaj praktikum kako bi se opisala nova verzija softvera pod nazivom Creo Parametric® koji je naslednik softvera Pro/ENGINEER®. Iz pomenutog prirucnika su iskorišceni radionicki crteži delova i sklopova prema kojima je potrebno izraditi 3D modele na samim laboratorijksim vežbama. Celokupan tekst iz prirucnika je prilagoden novoj verziji softvera, a takode su dodate i opisane nove teme koje nisu bile obuhvacene u prethodnoj verziji softvera. Imajuci u vidu da fakultet raspolaže sa licencom Creo Parametric®, verzija 5.0, i da je na raspolaganju studentima na radnim stanicama to je ovim praktikumom obuhvacen samo ovaj softver koji spada u sam svetski vrh softvera ove vrste.
Ovaj praktikum je namenjen prvenstveno studentima trece godine Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji slušaju izborni predmet CAD/CAM sistemi, ali isto tako se može koristiti u praksi. U praktikumu se detaljno prikazuju procedure izgradnje 3D modela delova i sklopova, projektovanja mehanizama i projektovanja tehnologije obrade za numericki upravljane mašine alatke (NUMA). U okviru procedure projektovanja tehnologije izrade za NUMA daje se objašnjenje procedura generisanja putanje alata za razlicite metode obrade, dobijanja file-a u kome je sadržana putanja alata (Cl – Cutter Location File) kao i postprocesiranja istog, tj. dobijanja upravljackog koda za NUMA (G koda ili NC koda). Dati praktikum ce poslužiti u cilju efikasnijeg rada sa studentima na samim laboratorijskim vežbama, ali isto tako sadrži dosta primera za samostalno vežbanje.
U prvom delu praktikuma (CAD) detaljno se razraduje problem izgradnje geometrijskih 3D modela delova koji se u suštini svodi, na danas vec, konvencionalne tehnike 3D modeliranja, koje su više manje zajednicke za sve sisteme ove vrste. U prvoj laboratorijskoj vežbi se daje se detaljno objašnjenje najcešce korišcenih naredbi za dobijanje CAD modela delova koje se svode na bazi Bulovih operacija kao što su Extrude, Revolve, Blend, Shell, Hole, Round itd. Kombinacija upotreba naredbi u cilju dobijanja geometrijskih složenih oblika se prikazuje u okviru druge laboratorijske vežbe. 3D modeli sklopova predstavljaju viši nivo ugradnje i detaljno se razraduju u okviru trece i cetvrte laboratorijske vežbe. Pored objašnjenja procedura definisanja 3D modela sklopova na bazi tipskih nacina uparivanja daje se i procedura definisanja mehanizama koji predstavljaju animaciju kretanja 3D modela sklopova kako bi se isti kretali u stvarnosti.
U drugom delu praktikuma (CAM) obuhvacena je problematika CAM modula, odnosno Manufacturig modula koji predstavlja modul za projektovanje tehnologije obrade za NUMA. Procedura formiranja CAM modela pocinje od generisanja modela pripremka na osnovu referentnog modela izratka pa preko definisanja operacija, definisanja tehnoloških zahvata, simulacije kretanja alata, definisanja CL file-a do postprocesiranja i dobijanja NC koda za datu upravljacku jedinicu. Proces generisanja CAM modela na primeru glodanja je obuhvacen u okviru pete, šeste, sedme i osme laboratorijske vežbe, dok je problem struganja obuhvacen u okviru devete laboratorijske vežbe. Ovo je ujedno i novina koja je uvedena u odnosu na prethodni udžbenik (prirucnik) jer se ukazala potreba da je studentima potrebno pojasniti i ovaj metod projektovanja tehnologije obrade. Metod obrade bušenjem je razmatran i kod obradnog sistema glodalice i kod struga posebno.
Svaki student na kraju kursa u okviru desete laboratorijske vežbe dobija zadatak da modelira neki radni predmet, da projektuje tehnologiju za izradu datog dela, da simulacijom proveri eventualne greške i kolizije, da generiše NC program za izabranu NUMA i da na kraju taj isti deo obradi u aluminijumu. Razmatraju se dva metoda obrade. Prve tri grupe studenata rade na primeru glodanja koje se izvodi na obradnom centru ILR HMC 500/40 sa upravljackom jedinicom FANUC serije O–M, dok preostale tri grupe rade na primeru struganja koje se izvodi na NU strugu ECHOENG TNC410 sa upravljackom jedinicom SIEMENS SINUMERIK 808D.
Koristim ovu priliku da se zahvalim Prof. dr Pavlu Bojanicu i Prof. dr Bojanu Babicu, kao recezentima na korisnim primedbama i sugestijama. Takode se zahvaljujem kolegama iz kompanije CAD Professional Systems DOO koja je zvanicni distributer opisanog softvera za Srbiju, dr Milanu Bojanovicu i Aleksandru Mandicu, dipl.inž.maš. na pruženoj tehnickoj podršci vezanoj za instalaciju i održavanje softvera kao i za pruženu pomoc oko štampanja ovog praktikuma.
U Beogradu, maja, 2019.
Autor
|
