Untitled Document

0105 MAŠINE ALATKE

Odsek za proizvodno mašinstvo, Katedra za proizvodno mašinstvo

Fond časova: 2+2 u VI i u VII semstru

Izvođači nastave:

Predavanja: dr Miloš Glavonjić, vanr. prof.

Vežbe: mr Branko Kokotović, asistent i mr Saša Živanović, asistent, organizator vežbi.

Osnovna literatura:

Milačić, V, Mašine alatke I i Mašine alatke II, Mašinski fakultet, Beograd.

Predavanja:

Fond časova za predavanja (2+0) troši se na izlaganje programa predmeta i izradu zadataka za teme koje nisu obuhvaćene samostalnom izradom zadataka na vežbama. Prvi termin za vežbe, po rasporedu časova, takođe se koristi za predavanja da bi se sprovela blagovremena priprema za izvođenje vežbi. Na predavanjima se najavljuju i teme za naredne pojedinačne zadatke i za naredne laboratorijske vežbe. Zato se posebna pažnja posvećuje usaglašavanju odvijanja predavanja i vežbanja. Od studenata se očekuje da postavljaju pitanja o svakom nejasnom detalju u svakom trenutku za vreme predavanja, izvođenja vežbi i konsultacija prilikom prijema studenata. Obaveze studenata počinju da teku kada do datog roka iscpe sva svoja pitanja o dobijenom zadatku koji svaki student mora uraditi samostalno, kao da insistira na svojim obavezama, kada ih već ima i kada može pokazati šta može sam da uradi. Program predmeta realizuje se po planu rada koji je dat u opisu predavanja.

Vežbe:

Fond časova za vežbe (0+2) deli se po pola na Samostalnu izradu zadataka i na Laboratorijske vežbe. Zadaci se rade samostalno u učionoci svake radne nedelje, osim prve, kada su predavanja u tom terminu i u naznačenoj sali. Ostatak neurađenog zadatka dovršava se kod kuće. Svaki student formira svoj elaborat sa urađenim i overenim zadacima za svaki semestar. Na osnovu ovih elaborata stiče deo uslova za ispit po osnovu samostalne izrade zadataka. Ovi elaborati ostaju studentu kao podsetnik za izradu zadataka na ispitu. Laboratorijske vežbe izvode se u Laboratoriji za mašine alatke, prostorija 22. Sva obaveštenja o laboratorijskim vežbama ističu se na oglasnoj tabli pored ulaza u Laboratoriju. Svaki student formira svoj elaborat sa urađenim i overenim izveštajima sa laboratorijskih vežbi za svaki semestar posebno. Vežbe su radne: Izvode se po objavljenom planu vežbi, po rasporedu za svaku vežbu posebno i na osnovu prireme za tu vežbu. Svaki student rezultate svog rada na svakoj laboratorijskoj vežbi posebno unosi u izveštaj za tu laboratorijsku vežbu i kompletira ga na kraju te laboratorijske vežbe do dobijanja potpisa asistenta. Na osnovu ovih elaborata stiče deo uslova za ispit po osnovu laboratorijskih vežbi. I ovi elaborati ostaju studentu kao podsetnik za pripremu za ispit.

Ispit:

Ispit ima dva dela: prvi, kvalifikacioni i drugi, usmeni.

Prvi deo ispita, kvalifikacioni: Samostalna izrada zadataka sa literaturom. Traje tri sata. Teme za ispitne zadatke su poznate. Ima ih 13.

Drugi deo, posle kvalifikovanja na prvom delu: Usmeni, bez literature, davanjem odgovora na četiri pitanja. Pitanja za usmeni ispit su poznata. Ima ih ukupno 52, po 26 iz svakog semestra. Na ovom delu ispita se izvlači cedulja sa spiskom pitanja, sa po dva pitanja iz svakog semestra. Podsetnik za usmeni deo ispita pravi se u svesci u kojoj su rađeni i zadaci. Ispit se može polagati ako su stečeni uslovi za izlazak na ispit i ako je ispit uredno prijavljen. Uslov za izlazak na ispit su urađeni i overeni svi zadaci i urađene i overene sve laboratorijske vežbe. Uslov se dokumentuje potpisima asistenata i predmetnog nastavnika za oba semestra posebno. Kandidat je ispit uredno prijavio ako je u ispitnom spisku za rok u kojem pristupa polaganju ispita. Ispitni spiskovi ističu se na oglasnoj tabli ispred prostorija 448 najmanje dva dana pre prvog dela ispita. Tu se ističu i spiskovi kandidata koji su stekli uslov za polaganje usmenog dela ispita. Na dan i u vreme isticanja spiska kandidata za usmeni deo ispita počinje da teče jednočasovni uvid u urađene zadatke u prostoriji 448. Datumi i vremena objavljivanja rezultata sa prvog dela ispita i održavanja usmenog dela ispita utvrđuju se za vreme trajanja prvog dela ispita. Bez preke potrebe ispit se ne deli u više delova.

Prijem studenata:

M. Glavonjić: Četvrtkom, od 15.00 do 17.00 u Laboratoriji za mašine alatke, prostorija 22

B. Kokotović: Petkom od 14.00 do 15.00 u Laboratoriji za mašine alatke, prostorija 22

S. Živanović: Petkom od 14.00 do 15.00 u Laboratoriji za mašine alatke, prostorija 22

O predmetu

Ovaj predmet ima svoju tradiciju, svoju Laboratoriju i svoj Odsek. Ovom prezentacijom popisan je samo program predmeta. Od svakog polaznika ovog kursa očekuje se da uoči da mu je ovim putem unapred precizirano šta treba da uradi da bi mogao da kaže da je kurs slušao i da je stekao pravo da polaganjem ispita dobije potvrdu i priznanje za to. Od svakog polaznika se očekuje da će još uočiti:

Ø Da mu je svaka njegova obaveza bila blagovremeno objašnjavana sve do icrpljivanja svih njegovih pitanja o nejasnim detaljima u roku dobijenom po planu rada.

Ø Da je od njega traženo da svoje obaveze izvršava kako se i kada se od njega to očekuje, kao da za sebe radi.

Ø Da je hrabrost ne naučiti nešto što mu se nudi, kada je još na početku svoje stručne karijere, pogotovu ako nije sasvim siguran šta će tačno raditi u svom radnom veku.

Ø Da program jedne (pozorišne) predstave može na nju da ga podseti samo ako je program dobio dok je na toj predstavi bio. Tako i ovom predmetu treba prisustvovati da bi se doživeo, bez obzira na preciznost ove prezentacije i ostale dokumentacije.

Ø Da dva semestra mogu biti dovoljna samo za sticanje osnovnih znanja o mašinama alatkama i vežbanje nekoliko odabranih veština kako bi to nekada moglo biti od koristi prilikom nekog budućeg uključivanja u sličan posao.

Svako društvo će se pohvaliti svojim sredstvima za proizvodnju, pa tako i svojim mašinama alatkama, ali i svojim umećem da mašine alatke ume da koristi, ma ko da ih je napravio. Same mašine alatke danas nisu kakve su juče bile. Sutra će ih lakše prepoznavati onaj ko ih poznaje danas. Ovaj kurs se odnosi na deo događaja oko mašina alatki: Školsko konfigurisanje njenih podsistema, čiji je rezultat Izračunata mašina alatka, kako je to stilizovano na slici 1. i na deo koji može ponuditi kriterijume za ocenu valjanosti neke mašine alatke za neku tehnologiju. Pojam mašina alatka (MA), kao ideja, ili kao planirani proizvod, interpretira se datim projektnim zadacima i laboratorijskim ispitivanjem (Z1, L1), ili nekim još preciznijim (Z2, L2). Za konfigurisanje Izračunate mašine alatke ponudiće se osnovni modeli, dovoljni za školske potrebe. Neki proizvođač bi potom mogao angažovati svoje rutinske tehnologije (T1), ali i razviti sasvim nove (T2) tako da Izračunata mašina alatka postane Napravljena mašina alatka. Svi poslenici dotadašnjeg posla, ali i neki drugi, pokrenuće razne svoje procedure Eksploatacije mašina alatki (E1), ali i razviti i sasvim nove, po potrebi (E2). Cilj je: Videti da li Napravljena mašina alatka može biti prihvaćena kao mašina alatka. Ako može, biće to nova mašina alatka (NMA). Ona će ući u upotrebu, ali i u dalje usavršavanje po spirali razvoja industrije. Kada god zatreba moguće je vratiti se na početak, ili na prethodnu etapu da bi proces bio rezultativan. Jer, postoji procedura po kojoj se može reći da li je neka mašina ispunila potrebne (i dovoljne) uslove da bude mašina alatka. Polaznici ovog kursa već su slušali o pokazateljima kvaliteta obradnog sistema u predmetu 0101 Tehnologija mašinogradnje. Uopšte, sva znanja iz tog kursa ovde se podrazumevaju.

Slika 1. Struktura uobičajenih aktivnosti u pravljenju i korišćenju mašina alatki

O ponuđenoj dokumentaciji

Dokumentacija je stilizovana tako da se može koristiti za učenje po uzoru. Ima deo kojim je bliže preciziran program predmeta i deo sa informacijama o komponentama korisnim za konfigurisanje zadatog podsistema. Postoje i veze sa drugim izvorima informacija. Za sve informacije je vidljivo njihovo poreklo.