ISTORIJAT RAZVOJA NASTAVE IZ PROIZVODNOG MAŠINSTVA


Proizvodno mašinstvo kao posebna oblast mašinske tehnike ima dugu istoriju u našem visokoškolskom obrazovanju, koja se proteže kroz tri stoleća. Dalje se navode najvažniji datumi:

1894:

U semptembru je inž. Todor-Toša Selesković biran za profesora Tehničkog fakulteta Velike škole u Beogradu za predmet Mehanička tehnologija.

1895:

13 januara inž. Toša Selesković je ukazom ministra prosvete postavljen za profesora Mehaničke tehnologije na Tehničkom fakultetu Velike škole.

1897:

Formiran Mašinsko-tehnički odsek zaslugom Toše Seleskovića, koji je projektovao i izdejstvovao nabavku potrebne opreme za mašinsko-tehničku radionicu.

1905:

U februaru je objavljen Zakon o Univerzitetu u Beogradu u koji prerasta Velika škola. U julu se bira inž. Aćim Stevović za prvog nastavnika za predmet Mašine alatljike, Enciklopediju mašinstva i Građevinske mašine.

1922:

Uredbom je Mašinski odsek promenio naziv u Mašinsko-elektrotehnički odsek Tehničkog fakulteta koji je postojao sve do marta 1946.

1923/
1924:

Uredbom iz 1922. godine uvodi se Odsek za Mašinske inženjere i predmet Mašine alatke koji je dodeljen prof. inž. Aleksandru I. Kosickom.

1932:

Po opštoj uredbi Univerziteta donetoj na osnovu Zakona o univeritetima na Mašinsko –elektortehničkom odseku, pored ostalih, osnovana je i Katedra za mašine alatljike.

1945:

Nastava iz predmeta Mašine alatke i Oprema aviona poverena je tada asistentu inž. Pavlu Stankoviću.

1946:

Formira se Mašinski zavod Univerziteta (upravnik prof. dr M. Nenadović).

1946:

Na sednici Mašinskog odseka 2.10 odlučeno je da se predmet Mašine alatke i Industrijska proizvodnja mašina predaje svim studentima VII i VIII semestra. Ova odluka je realizovana tek školske 1948/49 a dotada je predavan predmet Mašine alatke.

1948:

Tehnički fakultet izdvojen iz Univerziteta u samostalnu Veliku školu u Beogradu, a Mašinski odsek pretvoren u Mašinski fakultet u Beogradu.

1948:

Odlukom Saveta Tehničkog fakulteta formirane su katedre, a predmeti iz proizvodnog mašinstava su uključeni u Katedru za osnove mašinstva.

1948:

Prof. Pavle Stanković je biran za docenta za predmet Mašine alatke i postavljen za upravnika Mašinskog zavoda (od 1952/53 Zavod za mašine alatke Mašinskog fakulteta).

1948:

Diplomirao je prvi mašinski inženjer iz Mašina alatki i to 24 maja.

1953:

Prof. dr Pavle Stanković sa saradnicima je projektovao prvu hidrauličnu kratkohodnu rendisaljku za Industriju mašina ILR–Železnik na bazi čega je izrađen i prototip.

1956:

Formirana je Katedra za industrijsku proizvodnju (pored proizvodnog mašinstva obuhvatala je i oblast naučne organizacije rada).

1960:

Uveden je novi stepenasti sistem studiranja; u III i IV semestru Mašinska obrada je opšti kurs. Studenti pripremno-proizvodnog odseka slušaju u VI, VII i VIII semetru predmete Mašine alatke i oprema i Mašinska obrada.

1960:

Statutom Mašinskog fakulteta formirana je pored ostalih i Katedra za tehnologiju (pored proizvodnog mašinstva obuhvatala je i oblast mašinskih materijala).

1961:

Zaključen je prvi ugovor o realizaciji naučno-istraživačkog projekta iz oblasti obrade rezanjem, između Industrije alata iz Trebinja, Saveznog fonda za naučni rad i Mašinskog fakulteta -Zavod za mašine alatke.

1963:

Formiran Institut za alatne mašine i alate od strane izvršnog veća SR Srbije, Udruženja proizvođača mašina alatki-Mašinounion i Mašinskog fakulteta.

1965:

Održano je prvo Savetovanje proizvodnog mašinstva u Beogradu.

1965:

U novu zgradu Mašinskog fakulteta preseljen je Zavod za mašine alatke.

1966:

Odbranjena je prva doktorska disertacija iz oblasti proizvodnog mašinstva na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

1970:

Instaliran je prvi kompjuter na Mašinskom fakultetu.

1971:

Pored ostalih organizovana je i Poslediplomska škola proizvodnog mašinstva.

1971:

Održan prvi Simpozijum upravljanje proizvodnjom u industriji prerade metala.

1972:

Formirana je Katedra za proizvodno mašinstvo i potom u okviru reorganizacije Mašinskog fakulteta po OOUR-ima ustanovljen je i JUR za proizvodno mašinstvao i primenu kompjutera (JUR 1.01). Šef Katedre je prof. dr Vladimir Šolaja.

1973:

Dogradnjom konvencionalne glodalice, na Katedri za proizvodno mašinstvo realizovana prva numerički upravljana mašina alatka, koja je pored eksperimentalne namene, korišćena i za izradu delova složene geometrije za potrebe domaće industrije. To je bila prva numerički upravljana mašina alatka na bazi vertikalne glodalice. Donet novi nastavni plan I program studija.

1975:

Osnovana je zajednica za Jedinstveno upravljanje proizvodno-tehnološkim informacionim resursima za industriju prerade metala -JUPITER sistem.

1977:

Izvršena je prva modernizacija Zavoda za mašine alatke uvođenjem novog kompjuterskog laboratorijskog centra baziranog na Digital računarima PDP 11/34 i PDP 11/03. Donet novi nastavni plan i program studija.

1980:

Izvršena je druga modernizacija Zavoda za mašine alatke i formiran CeNT, instaliran je prvi obradni centar u Zavodu za mašine altke HBG80.

1982:

Donet novi nastavni plan i program studija.

1983:

U svetskom pregledu sistema za projektovanje tehnologije primenom kompjutera uvršten je i Mašinski fakultet – Katedra za proizvodno mašinstvo i Zavod za mašine alatke.

1987:

U okviru reorganizacije Mašinskog fakulteta i ukidanja OOUR-a formiran je Institut za proizvodno mašinstvo i CIM na Mašinskom fakultetu. Donet novi nastavni plan i program studija.

1990:

Instaliran industrijski robot “GOŠKO” – RG-01 u Zavodu za mašine alatke.

1991:

Instaliran edukacioni industrijski robot MITSUBISHI MOVEMASTER-EX u Zavodu za mašine alatke.

1992:

Instaliran industrijski robot LOLA 50 u Zavodu za mašine alatke, i dobijen je Profil projector ISOMA, M-119 od firme ALATI PP KORUN iz Užica.

1995:

Završena izgradnja novog laboratorijskog prostora Centra za nove tehnologije (CeNT). Formirana prva lokalna računarska mreža, koja je ujedno bila i prva računarska mreža na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Donet novi nastavni plan i program studija.

1996:

Značajno opremanje CeNT-a kapitalnom laboratorijskom opremom (numerički strug PH42, obradni centar HMC 500 i erozimat). Dobijena je licenca za softwer: Windows 95, Office 95, Visual C++, Visual Fortran i Netware 4.1.

1997:

Kupljen je softverski paket PTC PRO/Engineer.

1999:

Donet novi nastavni plan i program studija.